DRUGO IZDANJE MRKLE STRKE Jelena Surjan i Leo Zlokić prvi 'zazvonili' među gotovo 130 trkača i šetača FOTO

Kategorija: Atletika Objavljeno: 24 Ožujak 2022

Napisao/la Nikolina Oreb

VELA LUKA - U ponedinik, na 21. marča, istrčali smo 2. izdanje Mrkle strke.Niki govoru, da oli ni bilo gorih dan u setemani, nego baš u ponedinik?

Ma ponedinici su sami po sebi grubi pa smo htili da ih malo zavolite. Jesmo uspili?

Da vam pravo rečemo, za vikend je bilo puno događanja, sjednice, nastup Kumpanije, turniri i nismo se hotili tiskat. Neka se oni komodaju, nama je i ponedinik dobar.

Ove nam godine ni bi puni misec, ali bi je prvi dan proljeća i Dan Downovog sindroma plus lipa zvizdana noć, čak ni bilo ni jadno zima, dakle savršena kulisa za organiziranje Mrkle strke 2022.

Skoro 130 trkača i šetača u ponedinik u 8 uri osvitlili su naše malo misto i nosili svitlo sve do glavice sv. Ivana, a čeone lampe i osmjesi blistali su duž 7 km duge staze koje je uz more, obilazila čak 5 crkvica.

Trčalo se između dva zvona, onega od sv. Josipa koje je tuklo u 8 uri kad smo se uputili i onega malega zvona na glavici, kojega je svaki natjecatelj mora povuć kao znak da je doša.

Za neke izazovna utrka, jer je mrak i sve je dosta teže, za druge je pak romantična trka ili šetnja, za neke momenat za poć u družbi do na svetega Ivana. I svakomu je bilo lipo na svoj način.

I po staremu običaju, a tako je bilo i na Mrkloj iz 2019 godine, prvi je zvono potegnu naš Leo Zlokić.

Trebalo mu je malo više od 26 minuti, tj bi je 3 minuta brži nego na prošloj Mrkloj strci.

Od cura, prva je zvonila kako i prin 3 godine, Jelena Surjan, kako bi ona rekla, 3 godine starija, malo teža, ali i Mama.

Bravo Jele i bravo Leo!

I zvonilo se tako još punih 100 min dok zadnje šetačice nisu došle do cilja.

Judi moji, svi ste lipo zvonili, ali ima jedna mala zvončica što je zvonila posebnije od drugih.

Dobila je najveći aplauz i posebnu nagradu. Ona naime, ima čak dvi godine, a sa tatom je trčala iz Luke.

Prvo u kolicima do Posejdona, a onda u nosiljci do cilja. Bravo tata! Imala je i startni broj i čeonu lampu, sve po protokolu, ali iznad svega ima gene da bude prva koja će zazvonit i kad dođe u prave godine.

Ostale nećemo isticat, jer ste svi bili odlični, nasmijani, oznojni i sretni. A upravo je to ono što želimo od vas.

Malo ćemo se isto pohvaliti da na utrci nisu bili samo Lučani, tj bilo je i Talijani, Slovenaca, ekipe iz Lumbarde, Smokvice, Blata itd. Što bi se reklo da smo popularni i van našega malega mista.

Hvala što nam virujete i volite se družit s nama čak i kad trčemo kad se ne vidi prst prid'okun.

A što je bilo na cilju?

Uz logorsku vatru, vrući čaj, sendviče, kolače, piće i glazbu uspoređivali smo rezultate, dogovarali neke nove utrke, slikavali se i provjeravali jesmo li svi u rasparenim bičvama.

Pridružili su nam se i stanovnici Gradine i bilo im je drago da smo malo oživili ovaj maleni poluotok i došli im u goste.

A sad veliko jedno veliko, velikoooooo hvala svima!

Prije svega svim sudionicima, posebno onima koji su se odvažili prvi put poć u ovi tanac s nama..

Još veće hvala onima koji su nam vjerni na svim utrkama.

Hvala svim volonterima (većinom iz Marete, ali bilo je i ostalih pojedinaca koji uvijek uskaču i spašavaju stvar).

Hvala vam ljudi, puno ste nam pomogli!

Nećemo svih imenovat, jer lista je duga, a svi oni bili su neizostavna karika zahvaljujući kojoj je ova noć bila noć za pamćenje.

Hvala našim sponzorima: Hotel Korkyra, Konoba Davorin, Optika Focus, Škanjata, Blato 1902, Imbre, Stipišić.

Hvala udruzi Cvitić, medalje su savršene!

Hvala DVD Vela Luka na prijevozu.

Hvala Maretašicama na kolačima!

Hvala našim curama Ani Mariji i Anđeli za mrak slike.