ŽRNOVSKI GALIJOT UMORAN I NEISPAVAN Ali Tonči Borovac je tada nakon poduhvata bio 'punog srca '...

(Vijesti iz povijesti Broj 28) Naših nekada itekako uspješnih Žrnovskih Galijota, lađara-veslača  već neko vrijeme nažalost - nema... Nadamo se ipak da će nas uskoro opet uveseljavati svojim sjajnim utrkama, plasmanima i postoljima sa Maratona lađa na Neretvi...

Njihov dugogodišnji kapetan Tonči Borovac te 2010.g. sa grupom neretvanskih lađara odlučio se na  pravi poduhvat – u neretvanskoj lađi odveslali su i spojili dvije jadranske obale. Start regate duge više od  130 nautičkih milja  bio je u Metkoviću, a  cilj  na talijanskoj obali u gradu Termoli.

Dan nakon tog poduhvata razgovarali smo na Tončom .

Lipanj 2010.g.

.....

 Tonča Borovca 'čapali 'smo samo dan  nakon povrataka  sa pothvata Neretvanskih lađara i spajanja dviju Jadranski obala u kojem je naš Žrnovski galijot bio jedini lađar kojem mjesto prebivališta nije  Dolina Neretve.  Dva- tri kila manje ,  za njegove tjelesne osobine itekako puno, umoran i neispavan , ali zadovoljan i  ''punoga srca '' kratko nam je ispričao ...

' Što da Vam kažem drugo nego da smo u ovaj poduhvat svi uložili gotovo nadljudske napore. Bilo je neusporedivo  teže nego kad je u pitanju uobičajeni Maraton na Neretvi, koji će mi od sada izgledati kao '' luk i voda' , kaže Tonči  koji je zajedno sa još 39 lađara od Metkovića do Termolia odveslao skoro četiri rute tog natjecanja koje svake godine u kolovozu na Neretvi privuče više desetak lađa i  lađarskih posada  iz Hrvatske i inozemstva,  na desetke tisuća turista i gostiju... 

' Sve je bilo dobro do otoka Sušca . Tada je  zapuhala jaka tramuntana, koja je  nakon nekoliko sati stala , no ostavila jednako teško i neugodno mrtvo more. Mnogi od lađara nenaviknuti na to doslovce su istodobno veslali i zbog morske bolesti povraćali, no nisu odustajali. Svaka im čast ! Nakon toga stigla je nova nevolja -  u noći na nedjelju, desetak sati prije Termolia okrenuo je jaki vjetar u provu . Brod HRM-a ''Andrija Mohorovičić ''koji nas je stalno pratio više nas nije mogao bočno štititi i činiti nam zavjetrinu , čak smo neko vrijeme veslali iza njegove krme što je zbog brodskih propelera  bilo prilično rizično. Lađa nam se stalno punila morem, pa smo smanjili  broj  posade  sa deset na  sedam , morali smo izbacivati more  iz nje. Brzina lađe tako nam je  sa uobičajenih 4,5 milje , pala na samo 1,4 milje na sat, zaista je bilo puno problema , no nikome nije padalo napamet odustati, bodrili smo i hrabrili jedni druge . Uz velike napore i odveslanih više od 130 nm stigli smo u nedjelju oko osam ujutro pred obalu Termolia . Sve ostalo nakon toga je poznato i naravno - puno, puno ugodnije - svečani doček , posjet  i druženje sa našim Moličkim Hrvatima i trajno zadovoljstvo ostvarenim poduhvatom ' ispričao nam je Tonči.

Lađarima je , uz sve  spomenute nedaće na moru ,  bilo i dosta skučeno na pratećem brodu za vrijeme odmora ( veslalo se u četiri smjene  po dva sata, potom šest sati odmaralo)  spavalo se po podu, uz to ni prehrana nije bila baš složena za tako velike fizičke napore ...

''Ponosim se time što sam kao jedini otočanin bio aktivni sudionik ovog poduhvata. Želio bih se zahvaliti svim neretvanskim lađarima iz ''Udruge lađara Neretve'', uz njihovu već poznatu odvažnost i hrabrost, pokazali su se kao o odlični prijatelji i ljudi. Zahvalio bi se također i  mojim '' Žrnovskim galijotima'' koji su me u ovome podržali i koji su itekako zaslužni što sam  odabran među lađare koji su ostvarili ovaj poduhvat , nemojte njih nikako zaboraviti spomenuti ' rekao nam je na kraju Tonči Borovac.